Такмичења из физике

36. međunarodna olimpijada iz fizike održana je od 3. do 12. jula 2005. godine u Salamanki, Španija. Salamanka je grad od 160 000 stanovnika koji se nalazi u oblasti Kastilja i Leon u centralnoj Španiji, blizu granice sa Portugalijom. Salamanka je najstariji univerzitetski centar u Španiji i četvrti u Evropi. Univerzitet u Salamanki (osnovan početkom XIII veka) je i danas izuzetno aktivan, a kako smo čuli od njegovih studenata iz drugih krajeva sveta i dalje obezbeđuje najpovoljnije uslove studiranja u odnosu na ostale Univerzitete u Španiji. Iz ovih razloga Salamanka je istovremeno grad i tradicije i mladosti, grad izuzetno otvorene i prijatne akademske atmosfere koju ostvaruju kako sami studenti tako i svi ostali stanovnici grada, koji svojom predusretljivošću uspešno nadoknađuju probleme u sporazumevanju sa ljudima koji ne govore španski jezik. Salamanka je i grad – muzej, u kojem se pored Univerziteta posebno izdvajaju Veliki trg, velelepna katedrala i dominikanska crkva. Ove godine, uz prigodno obeležavanje Svetske godine fizike, u Salamanki se proslavljaju i dva izuzetna lokalna jubileja: 400 godina od prvog izdanja romana Don Kihot Miguela Servantesa i 250 godina od izgradnje Velikog trga. Klima u Salamanki je izuzetno prijatna – vazduh je suv i čist, noću temperatura pada ispod 20°C, dok u toku dana uvek duva prijatan povetarac, tako da se visoke dnevne temperature (do 35°C) lako podnose.

Slika 1. Katedrala u Salamanki.

Na Olimpijadi je učestvovalo 340 takmičara iz 72 zemlje sa svih kontinenata osim Afrike. Osim takmičara i vođa ekipa, bio je prisutan i veliki broj posmatrača. Ukoliko se uračunaju i članovi organizacionog odbora, na Olimpijadi je bilo angažovano više od 1000 ljudi, koji su radili kao veoma skladna celina. Svi takmičari su bili smešteni u studentskom naselju Oviedo Colege, vođe ekipa u hotelu Alameda Palace, a posmatrači u hotelu Abba Fonseca. Radni uslovi, smeštaj i ishrana su bili na izuzetno visokom nivou. Svečane ceremonije otvaranja i zatvaranja Olimpijade su održane u Kongresnom centru. Vantakmičarski sadržaji (predavanje nobelovca Antonija Legeta, svečani prijemi, koncerti, predstave, izložbe, stručni i turistički obilasci, izleti, svečani obedi) su takođe bili znalački osmišljeni i kao takvi doprineli nezaboravnoj atmosferi koja je bila istovremeno i takmičarska i mediteranski opuštena, atmosferi jednakih uslova za sve, atmosferi nekih priželjkivanih budućih vremena bez podvajanja po bilo kom osnovu. Slobodnog vremena gotovo i da nije bilo, baš kao ni Internet veza.

Slika 2. Ceremonija otvaranja 36. međunarodne olimpijade iz fizike

Slično prethodnim Olimpijadama, takmičarski deo se sastojao iz 3 teorijska i jednog eksperimentalnog problema. Problemi, čije su originalne verzije sa rešenjima i prevodi dati na sajtu DFS, su se sastojali iz većeg broja zadataka. Svi teorisjki problemi su nosili po 10 bodova, dok je eksperimentalni problem nosio 20 bodova (50 bodova ukupno). Pre samog takmičenja svi problemi su detaljno prodiskutovani i usvojene su njihove konačne formulacije, kao i shema ocenjivanja. Nakon toga, vođe ekipa su sačinile prevode. Takmičari su rešavali teorijske probleme 5. jula, a eksperimentalne 7. jula. Sav takmičarski materijal je pregledala komisija za pregled zadataka (formirana od strane organizatora) i nezavisno vođe timova. Ocene su usaglašavane 9. jula. Značajnijih razlika u ove dve vrste ocena nije bilo.

Mesto apsolutnog pobednika su podelila dva takmičara – Gabor Halaš iz Mađarske i Jin-Hsuan Lin sa Tajvana sa po 49.5 osvojenih bodova. Usvojeno je da granica za zlatnu medalju bude 45.0 bodova, za srebrnu 41.0 bodova, za bronzanu 33.0 bodova, a za pohvalu 21.0 bodova. Izuzetne rezultate su postigle ekipe Tajvana, Kine, Hong Konga, Indije, Singapura, Mađarske, Rusije, i SAD.

U kratkoj opštoj analizi navodimo da su olimpijski problemi imali karakter receptura bez otvorenih pitanja, ali sa velikim brojem manjih zadataka na koje je trebalo odgovoriti sa maksimumom formula i traženih brojnih vrednosti, a minimumom objašnjenja. Ovakav tip problema ističe u prvi plan izvanrednu uvežbanost i koncentraciju takmičara (prikladniju inženjerima nego fizičarima) ali zanemaruje kreativnost, fizičku intuiciju i razumevanje fizičke suštine problema, bez kojih nema esencijalnih prodora u fizici. Stoga možda i ne treba da nas iznenade “čudni“ histogrami raspodele rezultata[1], kao i veliki uspeh takmičara iz azijskih zemalja.

Slika 3. Raspodela ukupnih rezultata takmičenja.

Naš tim na Olimpijadi su sačinjavali:

· 5 takmičara: Ognjen Ilić, Luka Trifunović, Dejan Rozgić, Marina Radulaški (Matematička gimnazija, Beograd), i Nikola Prodanović (Somborska gimnazija),

· 2 vođe ekipe: Prof. Dr Mićo Mitrović i As. Mr Đorđe Spasojević (Fizički fakultet, Beograd),

· 2 posmatrača: Nataša Čaluković (Matematička gimnazija, Beograd) i Slavica Beljanski (Somborska gimnazija).

Slika 4. Stoje sleva na desno: Slavica Beljanski, Mićo Mitrović, Đorđe Spasojević, Nataša Čaluković, Nikola Prodanović, Marina Radulaški, Dejan Rozgić, Luka Trifunović i Ognjen Ilić.

Naši takmičari su postigli sledeće rezultate

Luka Trifunović srebrna medalja

Ognjen Ilić bronzana medalja

Dejan Rozgić pohvala

Marini Radulaški i Nikoli Prodanoviću je malo nedostajalo za osvajanje pohvala

Iako ostvarenim rezultatima možemo biti zadovoljni, utisak je da je moglo biti i bolje. U tom cilju pred komisijom za takmičenja DFS, i DFS kao celinom, stoji zadatak da se, nakon svestrane analize, odluči u kojoj meri domaći sistem takmičenja dodatno prilagoditi olimpijskim zahtevima, kao i da se obezbede stabilniji uslovi finansiranja domaćih takmičenja, koji bi omogućili kvalitetan sistem domaćih takmičenja i pripreme olimpijske ekipe za narednu 37. međunarodnu olimpijadu iz fizike, koja će se održati sledeće godine u Singapuru.

Slika 5. Konsultacije takmičara i vođa tima nakon teorijskog dela takmičenja.

U Beogradu, 20. jula 2005.

Vođe tima

Prof. Dr Mićo Mitrović

As. Mr Đorđe Spasojević

[1] I pored znatnog broja učesnika (340) histogrami rezultata ne odgovaraju Gausovoj raspodeli – kao ilustraciju videti histogram ukupnih rezultata, dat na slici 3. Posebno indikativno je odstupanje histograma prvog teorijskog problema koji ima oblik izvrnute Gausove raspodele – najviše je takmičara koji nisu uradili ništa ili koji su uradili praktično sve.