New Page 1

Грешке у задацима на такмичењима - да ли их је, и како, могуће потпуно елиминисати?

Двадесетпетогодишње искуство на такмичењима, од домаћих до међународних, показује да је овакве грешке немогуће елиминисати. Сваки нови задатак носи велику дозу ризика да проблем није сагледан на све могуће и потребне начине. Релативно сигурни су једино задаци који су у веома коришћеним збиркама доживели многобројна издања, па и у њима се некада може пронаћи грешка.
Да је наведено тачно потврђују примери са међународних такмичења, International Physics Olympiad i International Junior Science Olympiad. На овим такмичењима се домаћини посебно труде да направе добре и прецизне задатке, а вође пута о њима дискутују и дотерују их по 12 и више часова пре превођења. Мењају се и у току самог превођења.

Ипак, на свакој од 3-4 олимпијаде сам лично открио низ озбиљних грешака. Ко зна колико су их други открили, а колико их је остало непримећених.

На жалост, ограничено време и непостојање довољне жеље да се утицај грешака на оцене ученика елиминише, остављали су ученике у неревноправном положају. Профитирали су само ученици чије су вође пута грешке открили - њихови задаци су правилно оцењени, али никада није ревидирана оцена осталих такмичара.

На нашим такмичењима се увек трудимо да примећене грешке исправимо, као и да прилагодимо оцене тако да сви ученици буду оцењени на исти начин.

Навешћу само један, најзанимљивији пример.

1) XXXI Leicester, Great Britain - поставка експеерименталног задатка нема физички смисао

Домаћини су се на почетку такмичења хвалили како су потрошили 5 милона фунти на припрему такмичења, приказали трошковник у коме је израда задатака била значајна ставка у буџету.

Хвалили су се како су задатке тестирали на бруцошима са најпознатијих енглеских универзитета.

Око 150 вођа пута је дотеривало задатке од јутра до поноћи.

И поред тога експериментани задатак, није имао никавог смисла. Више од десет година тестирам студенте четврте године, тестирао сам низ олимпијаца, а тестирао сам и многе колеге, да ли могу да открију грешку у у поставци задатка разумном року (5-10 минута) - никада и нико је није открио!

Ко жели себе да тестира нека прочита наредни текст, парафразирану поставку задатка, и покуша у том времену да открије грешку, пре читања наставка.

Текст је отприлике гласио:

Низ стрму раван од алуминијума може на клизи пак (ваљчић пречника 10 и висине 5 милиметара). На једну основу пака је нанет магнетни материјал који успорава пак када клизи том страном по алуминијуму. Када клизи по супротној основи магнетне силе су занемарљиве. Обе основе су прекривене веома танким папиром, само ратзличито обојеним, да би силе трења клизања биле исте ма како пак поставили.

Стрма раван је имала дужину око један метар а при дну су се, на растојању око 10 центиметара, налазили сензори који су мерили време кретања пака између њих.

Пошто се ради о експерименатлном задатку, као што је уобичајено, у поставци су дате и основне формуле које треба користити: Сила трења клизања је једнака , итд, а када пак клизи са магнетном основом уз алуминијум, поред силе трења клизања делује магнетна сила .

Задатак је био да се на различите начине проучи кретање оваквог пака низ стрму раван, мењањем нагиба, мењањем висине са које се спушта, и слично.

Надам се да сте открили у чему је бесмислица.

Ако још увек нисте, док размишљате, мало занимљивости.

Пошто смо имали несрећу да комисија пред којом смо се жалили не разуме да нас ученик има тачну бројну вредност (15), јер је у решењу , нисам у 22 сата хтео да потпишем прихватање бодова. Поново смо целу ноћ гледали задатке наших ученика спремајући се за наставак жалби, да би око 5 сати схватио бесмислицу (ипак је требало много више од 5 минута).

Надам се да су је већ и читаоци ових редова открили.

Пре жалби сам комисији предао папир са текстом: Посатвка задатка је бесмислена јер вртложне струје, које коче кретање, пака не зависе од силе којом пак притишће подлогу - према Фарадејевом закону могу само зависити од брзине релативног кретања. Зависност је вероватно сложена, али се највероватније за овако груба мерења е може приметити разлика од линеарне.

После 5 минута изашао је један од аутора задатака и само реако: No comment!

Пита вођа пута Америчке екипе вођу пута Украјинске екипе који излази са жалби, да ли је комисија строга. Одговор - ови прихватају све што им тражимо.

Пошто смо били Yugoslavija, жалили смо се међу последњима са Вијетнамом, УСА, Украјином...

Наравно, и нама су дали све што заслужујемо, а и мало више. На жалост, већина екипа је драстично оштећена.

Напоменe:

1) У књизи о олимпијади, која је изашла након годину дана, дато је решење задатака засновано на мојој претпоставци линеарне зависности, без навођења аутора решења.

2) Задатак се не налази у скупу задатака са олимпијада на званичном сајту (IPHO https://www.jyu.fi/ipho/ ). Дати су само теоријски задаци.

3) задатак се може наћи на више места, на интернету, а можете га видети и ОВДЕ.