Такмичења из физике

Где смо били

Резултати које наши такмичари постижу на олимпијадама показују да наш систем такмичења има завидан ниво. Према освојеним бодовима наши такмичари се најчешће налазе између 15 и 20 места између око 70 земаља. Због разлике у величини држава, објективнији показатељ квалитета такмичења је број освојених признања на олимпијадама, без обзира на њихову врсту. По том критеријуму налазимо се најчешће између 5 и 7 места, јер ретко ко од наших такмичара не освоји никакво признање.

У многим доменима смо били испред олимпијаде.

- Мисаони експерименти, који су код нас дугогодишња пракса, почели су се појављивати на олимпијадама као део теоријских задатака.

- На правилном запису бројне вредности физичке величине, са одговарајућим бројем значајних цифара, на олимпијадама се инсистира неколико последњих година, а код нас од почетка деведесетих година.

- Важност нашег инсистирања на детаљима правилне обраде резултата мерења све више долази до изражаја, да би ове године показало колико смо били у праву. Први пут jе инсистираnо на свим детаљима правилне обраде резултата мерења. Случајно је и тип експерименталног задатка сасвим личио на задатак на нашем последњем савезном такмичењу (тражен је праг појаве неке физичке величине, интервал неке линеарности...итд). Резултат свега - први пут су наши такмичари много боље урадили експериментални задатак од теоријског.

- Први пут ове године на олимпијади је на почетку промовисан правилник бодовања задатака. До сада је начин бодовања много зависио од комисије. Наиме, око тридесет комисија са по два члана прегледа исти задатак. Овај пута су важила правила слична нашим старим правилима: а) провлачење грешке - признаје се 50% бодова, погрешна бројна вредност или јединица - нула бодова који припадају том делу задатка.

Шта и зашто смо мењали

И поред свих квалитета нашег такмичења, ипак се могу уочити неки недостаци, чијим елиминисањем можемо подићи квалитет такмичења, и повећати заинтересованост ученика за физику. Побројаћемо планиране промене, са најважнијим разлозима за њихово увођење.

1) Задаци на такмичењима у осмом и вишим разредима треба да обухватају градиво из свих претходних разреда.

Разлози:

Тестирање трајности прихваћених знања, тј. давање предности трајно усвојеним знањима у односу на кампањски усвојена.
Проширивањем области могуће је смањити тежину задатака.
Смањио би се одлив такмичара са годинама - у трећем и четвртом разреду би се више ученика такмичило, знајући да се више цене већ стечена знања.
Сталним тестирањем трајне усвојености знања врђи се најбољи одабир олимпијских екипа.
Таква је пракса у земљама које постижу најбоље резултате.

ПРЕДЛОГ

- Задаци из градива свих претхоних разреда, поготову на вишим нивоима. На општинским такмичењима један задатак из градива претходног разреда.

Препоручљив број задатака из градива претходних разреда (оријентационо, необавезујуће).

разред	општинско	окружно	републичко	савезно
8	1	1	1-2	2
1	1	1	1-2	1-2
2	1	1	2	2-3
3	1	2-3	2-3	3
4	1	2-3	3-4	3-4

2) На избор екипе за олимпијаду не треба да утичу само резултати савезног такмичења. Треба да је сачињавају ученици четвртог и изуѕетно трећег разреда.

Разлози

Као резултат среће, тренутне инспирације, и сл. често се јављају велике разлике у резултатима појединих такмичења на републичком и савезном такмичењу.
Поједини такмичари не схватају озбиљно припреме.
Ученици другог разреда нису показали запажене резултате на олимпијадама
Вишегодишње учешће истог ученика на олимпијади доводи до неке врсте замора и опуштености.

ПРЕДЛОГ

- Општу групу увести и на републичким такмичењима. У њој се може такмичити, поред ученика четвртог разреда, око 5 трећег разреда, који за то изразе жељу. Избор ових ученика врши Комисија за такмичења на основу резултата окружног такмичења и резузултата постигнутих на такмичењу у другом разреду. Комисија за такмичења врђи допунски преглед задатака са окружног такмичења код ових ученика, да би се избегле разлике у оценама појединих окружних комисија.

- Савезно такмичење мора да се заврши најкасније измежу 15 и 20 маја.

- Припреме морају да се заврше најкасније између 5 и 10 јуна.

- Избор олимпијских екипа вршиће се:

За средње школе - према резултатима постигнутим на републичком, савезном такмичењу и припремама
За основне школе - према резултатима постигнутим на републичком, савезном такмичењу и додатном тесту из природних наука

За поједине фазе такмичари могу добити максимално следећи број поена:

републичко такмичење 25 бодова

савезно такмичење 50 бодова (25 теорија, 25 експеримент)

припреме 25 бодова

додатни тест 25 бодова

У екипи за олимпијаду могу учествовати

- првих 15 такмичара на републичком такмичењу у општој групи, односно у осмом разреду.

- учесници експерименталног дела такмичења на савезном такмичењу (око 10 такмичара)

- уучесници додатног теста из осталих природних наука, за основне школе

Број ученика који се позивају на припреме одређује Комисија за такмичења на крају савезног такмичења.

Нормирање освојених бодова са републичког такмичења у Србији

- 0 нормираних бодова добија 15. такмичар опште групе, који је освојио бодова

- 25 нормираних бодова добија такмичар који је освојио навише бодова -

Нормирање освојених бодова са републичког такмичења у Црној Гори

- Ако је број такмичара на републичком такмичењу већи или једнак 15 – исто као код такмичења у Србији.

- Ако је број такмичара на републичком такмичењу мањи од 15 - бодова осваја такмичар који се пласирао на савезно такмичење са најањим бројем бодова, а бодова такмичар који је освојио максималан број бодова.

Нормирање освојених бодова са савезног такмичења

- 0 нормираних бодова добија такмичар који се на експериментални део задатка пласирао са најмањим бројем бодова у теоријском делу -

- 25 нормираних бодова добија такмичар који је освојио навише бодова на теоријским задацима -

- 0 нормираних бодова добија такмичар који је најлошије урадио експериментални задатак -

- 25 нормираних бодова добија такмичар који је освојио навише бодова на експерименталним задацима -

Нормирање освојених на додатном тесту из природних наука

- 0 нормираних бодова добија такмичар који се на тесту освојио најмање бодова -

- 25 нормираних бодова добија такмичар који је на тесту освојио навише бодова -

Додела бодова на припремама

- реализатори припрема по правилу рангирају такмичаре на следећи начин

- 0 бодова добија најлошији учесник на часу, као и учесник који часу не присуствује.Остали такмичари добијају редом, 1, 2, 3,... бодова тако да најбољи на часу добија бодова онолико колико је учесника припрема. Такмичари између најслабијег и најбољег могу делити бодове на различите начине. Ако је на припреме позвано 10 такмичара, за сваки час припрема, међу њима се дели 55 бодова, на пример, 0, 0, 1, 2, 3.5, 3.5, 4, 6, 8, 8, 9, 10. сви бодови не морају бити додељени.

Број бодова које такмичар добија на припремама је збир бодова освојених на часовима где је вршено рангирање.

Нормирање бодова освојених на припремама

- 0 нормираних бодова добија такмичар који је освојио најмање бодова -

- 25 бодова добија такмичар који је освојио највише бодова -

Да би могли бити додељени бодови на овај начин, такмичаре треба да оцени најање 5 особа које припреме изводе. Ако се то не деси, могуће је

- за рангирање ученика одржати додатно такмичење на крају припрема

- 25 поена расподелити према резултатима савезног такмичења (по 12.5 према резултатима теоријског и експерименталног дела такмичења)

Нормирани бодови такмичара који су освојили ненормираних бодова (), на републичком, савезном такмичењу и припремама одређују се по формули

Нормирани бодови се заокружују на две децимале.

Олимпијску екипу чине ученици

који су освојили највише нормираних бодова