Тихомир Новаков

Тихомир Новаков (1929–2011) је био истакнути српски физичар који је значајан део своје научне каријере провео у САД.

Рођен је 16. марта 1929. у Сомбору. Новаков је још током школовања показао изразито интересовање према природним наукама – као средњошколац направио је рендгенску цев и радио. Дипломирао је физику 1952. године. Од окончања студија до 1959. године радио је на Институту за нуклеарне науке у Винчи. Докторирао је 1958. са дисертацијом Нуклеарна спектроскопија неких изотопа у близини Пб-208.

За доцента на Катедри за физику Природно–математичког факултета у Београду изабран је 1959. године. Нову фазу научног рада отпочео је 1963. године у Шеловој компанији за развој у Сједињеним Америчким Државама.

Почев од 1972. године био је члан истраживачког тима у Лоренцовој националној лабораторији у Берклију. Ту је провео остатак своје научне каријере у рангу водећег научног истраживача. Због свог научног доприноса изабран је за иностраног члана Српске академије наука и уметности.

Средишње поље његовог истраживања, од краја шездесетих и почетка седамдесетих година прошлог века, било је испитивање „црних угљеника“ и аеросоли. Новаков је указивао, пре него што је то постао научни консензус, колику опасност по човечанство представља неконстролисана емисија ових супстанци у атмосферу.

Исте године када је дошао у Лоренцову лабораторију Новаков је основао Групу за истраживање аеросоли у атмосфери (енглески Атмоспхериц Аеросол Ресеарцх Гроуп). Ова институција данас представља водећи научни центар за истраживање “црног угљеника” и аеросол на глобално загревање.

Великом Новаковљев допринос је унапређење еталометра који је раније развијен у Лоренцовој националној лабораторији. Овај уређај се користио за мерење концентрације честица са израженим фото–апсорпционим својствима у атмосфери. Применом иновацима које је осмислио Новаков омогућено је знатно ефикасније коришћење овог уређаја, очитавањем резултата у реалном времену. Током своје научне каријере Тихомир Новаков је објавио преко сто педесет радова између 1952. и 2013. године. Његови радови су цитирани преко шест хиљада пута.

Преминуо је у Кенсингтону, у Калифорнији, 2. јануара 2015. у осамдесетпетој години живота.