Антоније Арнољев Арнот

Антоније Арнољев Арнот је по образовању био адвокат, а радио је као публициста и професор физике у крагујевачком Лицеју. Његов наставнички рад значајан је у развоју природнонаучног образовања у Србији иако се сам није бавио научним радом.

До пресељења у Кнежевину Србију Арнот је живео у Будиму (Хабзбуршка монархија) где је окупљао књижевно-интелектуални кружок.

У Арнотовом раду најзапаженије место заузима издавање часописа 'Србска новена или магазин за художество, књижество и моду' и објављивање ретроспективне библиографије српских писаца од 1741. до 1839. године.

Арнот је био велики познавалац српске књижевне продукције, био је обавештен и на којој књизи тренутни писци раде и које књиге имају у рукопису. Бележио је све књиге које су написали Срби или су написане на српском језику без обзира где су штампане или објављене. Најбоље је познавао књижевну продукцију у Бечу и Будиму. Арнот је у свом библиографском раду исправљао грешке својих претходника и ове белешке представљају важан извор за српску књижевну историју.

Арнотова библиографија објављена је у 'Магазину' 1838. и 1839. године. У предговору Арнот је објаснио да његова библиографија обухвата имена свих српских писаца распоређених по азбучном реду и сва она српска дела која су до тог тренутка објављена са критичким напоменама. Нажалост, Арнотова библиографија није ни објављена нити сачувана у рукопису, а на основу објављених делова може се закључити да је била ретроспективна, анотирана у азбучном редоследу и веома потпуна, с обзиром да обухвата податке и о 85 наслова којих иначе нема код посвећеног и педантног Стојана Новаковића.

У првој години објављивања часописа Арнот је одабрао 191 српскго писца са чијим је делом упознао српску публику, а у наредној години његовог објављивања пописао је 62 писца са 195 библиографских јединица.