Антун Билимовић

Антон Билимовић (1879–1970) био је руски математичар и физичар који је знатан део своје академске и научне каријере провео у Србији.

Рођен је у Житомиру (данас Украјина). Школовао се у месту Владимир на Кљазми. Пошто је завршио Кадетски корпус уписао је Николајевску инжењерску академију у Санкт Петерсбургу. Касније је прешао на студије Физичко–математичког факултета на Кијевском универзитету. Билимовић је дипломирао 1903. године са златном медаљом.

Магистрирао је 1903. године са тезом 'Једначине кретања конзервативних система и њихова примена'. Између 1905. и 1907. усавршавао се у Паризу и Гетингену. Докторирао је 1907. у Одеси са дисертацијом 'Контактно кретање чврстих тела, први део: кретање са једним степеном слободе'.

Први део Билимовићеве академске каријере везан је за рад у Русији пре грађанског рата. Био је асистент на Катедри за механику Кијевског универзитета, а од 1907. приватдоцент на Кијевском универзитету. Редовни професор Новоросијског универзитета постао је 1915. Био је у два наврата ректор овог универзитета.

Билиновић долази у Србију 1920. године. Ту је изабран за ванредног професора Филозофског факултета у Београду, а 1926. постао је редовни професор за области рационална механика и примењена математика. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1925. године, а 1936. изабран је и за редовног члана Академије.

Билимовић је био први управник Математичког института Српске академије наука и уметности који је основан 1946. године. Један је од оснивача Одељења за техничке науке САНУ и оснивач Југословенског друштва за механику. Такође био оснивач и директор Клуба математичара Београдског универзитета (1926) и покретач часописа Publications de l'Institut Mathematique.

Главна област Билимовићевог научног интересовања била је примена теорије диференцијалног система у класичној механици. Први докторанди су му били Татомир Анђелић, Вјачеслав Жардецки, Демченко и Константин Вороњец. Настављач његовог рада у области диференцијалних система био је Татомир Анђелић који је проширио његове резултате са дискретних на непрекидне средине. И други Билимовићеви ученици су имали успешне научне каријере али у другим областима.

Од почетка научног рада Билимовић се бавио теоријом нехолономних динамичних система (њиховим брзинама су унапред постављени одређени услови). Радио је и у области кинематике крутог тела посебно оној која се односи на двоструко релативно кретање у класичној механици (кретање са једним посредним покретним координантним системом). У обема областима постигао је значајне резултате.

Бавио се и проблемом н тела небеске механике, кретањем материјалног система који мало одступа од крутог тела, питањем секуларног померања полова, неаналитичним функцијама чије је одступање од аналитичких аналитичка функција, Хилбертовим интегралом независности, варијационим рачуном и другим областима. Аутор је великог броја уџбеника из механике а заједно са Татомиром Анђелићем написао је више средњошколских уџбеника из геометрије. Билимовић је и аутор превода Еуклидових елемената са старогрчког.

Билимовић се пензионисао 15. фебруара 1955. године. Преминуо је у Београду 17. септембра 1970.

Написао је више монографских дела и уџбеника: Геометријске основе рачуна са Диадама (1930), Рационалнамаханика И (1939), Десет Аполонијевих задатака о додиру кругова (1977), Динамика чрврстог тела (1955) и друга.