Бошко Ћирилов

Бошко Ћирилов (1927–2012) је био физичар и универзитетски наставник.

Рођен је у Кикинди. Дипломирао је 1954. године на Природно–математичком факултету у Београду, на Групи за физику. Ту је и магистрирао (1963) и докторирао (1969).

Ћирилов је радио на Институту за физику Природно-математичког факултета у Београду од дипломирања. За асистента на Природно–математичком факултету изабран је 1956, за доцента 1970. и за ванредног професора 1976. Предавао је Електронику и Аутоматско управљање. На Природно-математичком факултету у Београду предавао је електронику са телекомуникацијама док је на Педагошко–техничком факултету у Зрењанину предавао електротехнику и електронику.

Боравио је на специјализацији у Пољској академији наука у Варшави а 1965/66. године био је на Институту за нуклеарне науке Рисо у Данској.

Истраживао је у области електронике и нуклеарне физике. Објавио је 25 радова у домаћим и страним часописима и 12 стручних радова. Коаутор је рада „Примена Си-полупроводничког детектора за мерење комплексних смеша бета активних изотопа“. Овај рад награђен је 1976. наградом Југословенског комитета ЕТАН-а.

Био је аутор и коаутор више монографских радова. Написао је монографију Карактеристике транзистора са ефектом поља (Институт за нуклеарне науке „Борис Кидрич“, Винца, 1969). Заједно са Миланом Напијалом и Миодрагом Шмелцеровићем написао је је средњошколски уџбеник Примењена физика: за 3. разред усмереног образовања природно-техничке струке физичко–техничког смера (1979, више каснијих издања) и приручник за исти разред. Написао је удбениче за студенте Увод у анализу електронских кола: за студенте физике (1981), Електроника: експерименталне вежбе (1982), Аутоматско управљање: за студент физике (1996).

Ћирилов је обављао дужности шефа Катедре за електронику и заменика председника Савета Института за физику СРС.

Преминуо је 2012. године.