Ђорђе Басарић

Ђорђе Басарић (1905–1990) је био физичар који је зачео методику наставе физике у српској академској средини.

Рођен је у Лучанима (данас Хрватска). Дипломирао је физику 1929. године. По окончању студија започео је рад као наставник у средњој школи у Кикинди. Ту је предавао физику све до 1949. када је пременштен на Природно–математички факултет у Београду. На овом факултету почео је од 1950. године да предаје једногодишњи курс „Физика за нефизичаре“. За потребе педагошког рада Басарић и Теодора Добросављевић су са немачког на српски језик превели књигу Херберта Артура Стуарта Физика (Физика: превод са четвртог немачког поправљеног издања, Научна књига, Београд 1962). Превео је и збирку експерименталних задатака за наставнике С. С. Мошкова (Експериментални задаци из физике у средњој школи: приручник за наставнике, Београд 1968).

Басарић је био први научник и предавач у српској академској средини који је почео да се бави методиком наставе физике. Ову област почео је да предаје 1953. године. Такође је радио на заснивању Историје физике мада та настојања нису дала у први мах знатније резултате.

Басарић је одбранио докторску дисертацију „Флуоресценција бакар јодида (ЦуИ) и фотогалвански елементи са бакар јодидом“ 1963. под менторством Сретена Шљивића. Његова истраживачка интересовања су се углавном преклапала са онима професора Шљивића и обухватала су области флуоресценције и фотогалванизма. Но, највећи број радова објавио је у области методике наставе физике.

Басарић је такође дао значајан допринос популаризацији физике. Покренуо је часопис „Млади физичар“ 1976. године и био је његов главни и одговорни уредник. Овај часопис намењен ученицима основних и средњих школа издаје се и данас.