Душан Филиповић

Душан Филиповић (1951–2010) је био физичар и универзитетски наставник.

Филиповић је студирао на Природно–математичком факултету у Београду где је дипломирао 1978. године. По дипломирању се запослио у Лабораторији Атомских судара. Још као студент био је укључен у развој уређаја „ултраљубичасти флуоресцентни детектор сумпор-(ИИ)-оксида у зраку“ а радио је и на справи за детектовање јона у ваздуху.

Магистрирао је 1984. године под менторством Лепослава Вусковића а докторирао је 1988. Ментор његове докторске дисертације био је Милан Курепа. Филиповић је боравио на стручном усавршавању у Гдањску у Пољској 1987. године азатим и у Њукаслу у Великој Британији 1991. године.

Филиповић је основао лабораторију за молекуларну физику на Физичком факултету Универзитета у Београду 1992. године. Осмислио је дванаест вежби прилагођених за студенте из области молекуларне физике Фебруара 2004. године основао је лабораторију експерименталне квантне физике, такође на Физичком факултету.

Како би унапредио наставу из области атомске и нуклеарне физике написао је две књиге које су се бавиле експериментима из ове две области физичке науке – Збирка задатака из физике молекула (1998) и Практикум атомске физике (1997). Написао је и уџбеник Електромагнетизам и атомистика. Део И. Електростатика објављен 2006. године.

Поводом стогодишњице открића електрона написао је, заједно са професором Миланом Курепом књигу Електрон каквог га знамо (1997).

Филиповић је највише истраживао сударе атома и попречне секције електрона. Још од 1978. главни предмет његовог интересовања било је просечно распитање енергије електрона атомских врста. Био је један од најистакнутијих српских истраживача и педагога у области молекуларне и атомске физике.

Због велике посвећености активностима Музеја Николе Тесле у Београду постао је члан Теслиног комитета физичара и реализовао је Теслино Колумбово јаје – у њеоговом експерименту Теслино јаје левитира насупрот привлачности земљине теже.

Преминуо је 2010. године.