Константин Бранковић

Константин Бранковић (1814-1865) је био филозоф и правник. Био је први предавач физике на Лицеју. Физику је предавао октобра до децембра 1839, а потом још неколико месеци почев од марта 1843. Његово именовање 10. октобра за првог професора физике на Лицеју Физички факултет Универзитета у Београду обележава као свој дан - односно као дан почетка универзитетске наставе физике у Србије. Ова одлука донета је на четвртој седници Наставно-научног Физичког факултета 2. марта 2005. године којом је председавала декан проф. др Снежана Дрндаревић.

Бранковић је рођен у Новом Саду 25. маја 1814. године. Слушао је филозофију у Сегедину, прву годину права у Пешти 1833. године а потом је похађао Карловачку богословију (од 1836). У јулу 1837. године прешао је у Србију и постао професор реторике у Крагујевачкој гимназији.

Настава физике у Кнежевини Србије установљена је 1839. године у оквиру Философског одељења на Лицеју. Иако је физику предавао релативно краткотрајно Бранковић ипак остаје пионир наставе ове науке у Србији.

Поред овог рада значајног за установљење наставе физике Бранковић је оставио трага у развоју српске просвете. У четири наврата био је ректор Лицеја (1841/42, 1846/47, 1851-1853, 1859-1863). Био је и један од првих чланова и оснивача Друштва српске словесности и у неколико наврата његов секретар и потпредседник. Од 1854. па до своје смрти 1865. предавао је логику, психологију и педагогију на Великој школи у Београду. Био је и ректор ове установе од 1863. до 1865. године.

Током бурних дешавања у Хабзбуршкој монархији 1848. године, Бранковић је био један од чланова српског Главног одбора у Сремским Карловцима и отуда је слао дописе 'Српским новинама'.

Бранковић се бавио преводилачким радом. Године 1850. превео је књигу Природословије или Физика за младеж на шездесетак страница. Поред ње, објавио је и Мислословије или логика за младеж (Београд, 1849), Писмена сочиненија 1 и 2 (Београд 1850-1860), Основно мудрословље за слушатеље Велике школе (Београд, 1851), Мислословље или логика за првогодишње слушатеље мудрословља у Лицеуму Књажества Србског (Београд, 1851). Ови радови из физике и логике су изводи из уџбеника ових дисциплина Вилхелма Траугота Круга, кантовског филозофа. Бранковић је објављивао преводе и своје радове у Летопису Матице српске, Уранији, Голубици, Подунавки, Гласнику Српског ученог друштва и другим часописима.