Коста Алковић

Коста Алковић (1834-1909) је био физичар и професор физике и механике на Великој школи у Београду између 1863. и 1892. године. Осим свог наставничког рада, Алковић је као државни чиновник обављао дужности државног саветника и министра грађевина.

Алковић је, с обзиром на своје формално образовање, био први професор физике у Србији који се образовао за овај позив. Без обзира на то што се није бавио ни научноистраживачким радом нити је био писац уџбеника, Алковић је остварио запажен утицај у развоју високошколске наставе физике у Србији.

Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Потом је завршио Јестествословно одељење Лицеја у Београду. Студирао је на бечкој Политехници где се специјализовао за физику, механику и практичну геометрију.

Алковић је настојао да у наставном раду прати сва научна и техничка достигнућа и да у складу са њима унапређује рад на Великој школи. Иако се може оценити да је развој физике у Србији стагнирао током његовог периода - с обзиром да није било научноистраживачког рада - ипак се морају истаћи и његова незанемарљива достигнућа.

Алковић је вратио физику са Техничког одсека на Филозофски одсек Велике школе. Затим је основао Катедру за физику са Физичким кабинетом. У практичном смислу то је означило да физика није више само општеобразовни предмет већ је значило да се ради на припремању наставника за средњошколску наставу физике и да се планира са отпочињањем истраживачког рада.

Обављао је дужност декана Техничког одсека Велике школе, био је ректор Велике школе и стални члан Српског ученог друштва као и почасни члан Српске краљевске академије. Због учешћа у Српско-турским ратовима (1876-1878) одликован је Орденом светог Саве првог реда.

Алковић је био омиљен међу својим студентима. Талентованије међу њима је слао на школовање у иностранство и они су по свом повратку у Србију значајно допринели развоју наставе физике и отпочињању научноистраживачког рада.