Коста Стојановић

Коста Стојановић (1867–1921) је био српски математичар и политичар.

Рођен је у Алексинцу а школовао се у Нишу и на Филозофском факултету у Београду. Студирао је математику и завршио је студије 1889. године као најбољи студент у генерацији. Почев од наредне, 1890. године, постао је асистент професора Косте Алковића. Након дипломирања наставио је студије у Паризу и Лајпцигу где је 1897. године стекао титулу доктора математичких наука. Водио је катедру за примењену математику Велике школе, у време када је, почетком 20. века, текао процес њеног преображаја у Универзитет. Од 1904. до 1906. године предавао је теоријску механику.

Стојановић је имао запажену политичку каријеру и истакнуто место у друштвеним дешавањима Краљевине Србије. Политички пут отпочео је као радикал, па се потом придружио самосталним радикалима на челу са Љубомиром Стојановићем. Након Првог светског рата био је члан Демократске странке.

Обављао је истакнуту дужност министра народне привреде од 1906. године, када је почињао Царински рат између Србије и Аустро–Угарске. Његов економски програм био је концентрисан око неколико кључних тема: реструктурирање српске привреде, укидање монополског положаја Аустро-Угарске у трговинским трансакцијама са Србијом што би се извело проналажењем нових тржишта за извоз робе из Србије и развојем железничког саобраћаја.

Стојановић је веровао да Србија може да изнађе решења за свој незавидан положај у међународној трговини. Своје гледиште оправдавао је подацима како је Аустро–Угарска далеко више посредник у извозу српске робе на трећа тржишта него што је потрошач робе из Србије. Мере које је предузимало министарство на чијем је челу био дале су значајан подстрек развоју индустријске производње у Србији. Због запажених резултата које је остварио током министарског мандата постављен је на место министра финансија новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Но, његову политичку каријеру прекинула је смрт 4. јануара 1921. године.

Стојановић је објавио неколико научних радова из области механике („О условима интеграбилности извесне балистичке једначине“, Гласник Српске краљевске академије, 1903; „О једној генерализацији Бертрановог проблема“, Гласник Српске краљевске академије, 1905; „Обртање једног тела око утврђене тачке у релативном кретању“, Гласник Српске краљевске академије, 1906, 30–97). Такође је објавио и неколико математичких радова („Генерализација Гринове теореме и Поасонове једначине“, Рад Југословенске академије знаности и умјетности, 1905). Написао је и публиковао уџбеник из теоријске механике „Предавања из рационалне механике“ 1912. године.

Према оцени Татомира Анђелића Стојановићеви радови из рационалне механике представљали су велики допринос овој научној дисциплини у српској академској средини. Међутим, Стојановићев научни рад обухватио је релативно мали део његовог укупног деловања које је превасходно било посвећено политичком раду.