Љубомир Ћирковић

Љубомир Ћирковић је рођен у Новом Саду. Студирао је на Физичкој групи Природно–математичког факултета у Београду где је дипломирао 1954. године. Магистарску тезу 'Појаве које прате настајање радиоактивног аеросола у атмосфери продуката распада торијумове еманације' одбранио је у Београду 1962. а докторску дисертацију 'Кондензација продуката радиоактивног распада торијумове еманације на различитим аеросолима' 1965. Боравио је на постдокторским студијама у лабораторијама за физику плазме у Калхему (Цулхам) у Енглеској.

Предавачки рад Љубомира Ћирковића протекао је Прородно–математичком факултету у Београду. Постао је асистент 1955, доцент 1970. године и редовни професор 1983. године. Као асистент држао је вежбе на општим курсевима физике, на Електроници и Демонстрационом практикуму. Предавао је Физику И и ИИ студентима физичке хемије, Модерна поглавља физике и Квантну електронику студентима физике, а на последипломским студијама предавао је Физику ласера. Ћирковић је приредио скрипта Квантна оптика за студенте физике и Механика за студенте физичке хемије.

Обављао је више различитих функција у научним и факултетским телима: био је секретар Савеза друштва математичара, физичара и астронома Југославије и председник Скупштине Факултета.

Највећи део Ћирковићевог научног рада односи се на области физике плазме и квантне електронике. Објавио је 19 научних радова у домаћим и иностраним часописима, а свој рад је представио кроз 27 излагања на научним скуповима.

Преминуо је у Београду 1986. године

По Љубомиру Ћирковићу названа је награда која се додељује најбољим студентима физике на Физичком факултету у Београду.