Михаило Идворски Пупин

Михаило Идворски Пупин (1854–1935) је био један од најзначајнијих српских научника и проналазача.

Рођен је 9. октобра 1854. године у Идвору, у Банату. Иако је Пупин одрастао у породици слабо образованих земљорадника добијао је снажан подстицај за интелектуални рад из породичне средине. Завршио је српску православну школу у Идвору и немачку основну школу у Перлезу. Потом је похађао гимназију у Панчеву где је развио приврженост према природним наукама. Уз помоћ свештеника Васе Живковића и наставника Коса добио је стипендију за даље школовање. Но, пошто му је отац преминуо морао је да прекине школовање због финансијских неприлика.

Отпутовао је у Сједињене Америчке Државе. У прво време обављао је различите послове, прво у Филаделфији а касније у Њујорку. Поред рада учио је енглески, грчки и латински језик у Куплеровој библиотеци, а затим је и уписао Куплерову вечерњу школу. Пупину је пажњу највише привлачила област електрицитета, а посвећено је читао и биографије успешних људи.

Положио је 1879. године пријемни испит на Колумбија универзитету у Њујорку и због својих изузетних резултата био је ослобођен плаћања школарине. Због добрих резултата из математике и грчког језика добио је две награде од по сто долара. Професори и председник колеџа високо су ценили његов таленат. Пупин је успешно завршио редовне студије и добио је диплому Колумбија универзитета и годишњу стипендију од 500 долара. Пупин је постао амерички држављанин, а добијена средства је искористио да посети породицу.

Након тога две године се школовао на Универзитету у Кембриџу у Великој Британији. Потом је, 1885. године, започео студије експерименталне физике код професора Хермана фон Хелмхолца. Такође је имао прилике да посећује предавања Густава Кирхофа посвећена теорији електрицитета и магнетизма. Под његовим руководством је изводио практичне радове у лабораторији. Докторску дисертацију 'Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији' одбранио је 1889. године. Исте године отпочео је универзитетску каријеру на Колумбији. На овом универзитету провео је напредних четрдесет година. Ту је 1927. године саграђена 'Пупинова лабораторија'.

Пупин је био аутор великог броја патената: апарата за телефонске и телеграфске преносе, трансформатора за телефонске, телеграфске и друге електричне системе, апериодични пилотни проводник. звучни генератор, радиопријемни систем високе селективности, таласни проводник и многе друге.

Био је почасни доктор наука на универзитетима Колумбија, Џон Хопкинс, Принстону, Ратгерсу, универзитетима у Београду, Прагу и другима. Основао је 'Фонд Олимпијаде Алексић–Пупин' назван по његовој мајци чија су средства била намењена за школовање деце. Из 'Фонда Михаило Пупин', који је такође основао, исплаћиване су награде за резултате постигнуте у пољопривреди.

Поред академског, научног, проналазачког и хуманитарног рада Пупин се опробао и у књижевности. Написао је на енглеском језику биографију 'Фром иммигрант то инвентор' 1923, а ова књига је шест година касније објављена и на српском језику под насловом 'Од пашњака до научењака'. За ово аутобиографско дело 1924. године је добио престижну Пулицерову награду. Објавио је и књигу 'Романса о машини' 1930. године. Пупин је током читавог живота одржавао завичајне и националне везе са српским народом. Активно је лобирао у корист српских политичких интереса током Првог светског рата код америчког председника Вудра Вилсона.