Никола Тесла

Никола Тесла (1856–1943) је био српско–амерички научник и један од најистакнутијих истраживача и проналазача у области електротехнике. Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере – тесла (Т) за јачину магнетне индукције. Остварио је низ значајних открића, међу којима су високофреквентне струје, полифазни систем, обртно магнетно поље, асинхрони и синхрони мотор и Теслин трансформатор.

Тесла је рођен у свештеничкој породици у селу Смиљану, у Лици (тада Хабзбуршка монархија, потоња Аустро-Угарска а данас Република Хрватска). Школовао се у Смиљану, Госпићу и Карловцу, а потом је студирао на Политехници у Грацу између 1875. и 1878. године и филозофију природе на Унвиерзитету у Прагу 1881. године. Ове студије није довршио, пошто је 1881. почео инжењерску каријеру у Будимпешти.

Теслин потоњи живот био је испуњен посвећеним радом, бројним значајним открићима и променама социјалног и пословног окружења које га смештају међу истакнутије фигуре друге индустријске револуције које је обиловало особеним личностима бриљантног интелекта и велике стваралачке снаге. У Будимпешти Тесла је остварио своје прве проналаске (уређај за појачавање гласа на телефону), а половином 1884. године одлази у Сједињене Америчке Државе, што је била велика прекретница у његовој каријери. По препоруци чарлса Бечелора запослио га је Томас Едисон у својој компанији 'Едисонове машине'.

Иако је Тесла у Едисоновој компанији остварио значајне проналаске, њихов приступ даљем развоју електротехнике оштро се разликовао пошто је Едисон велику пажњу у развоју посвећивао једносмерној, а Тесла је у то доба већ разрађивао своје наизменичне струје. Први електромотор на наизменичну струју Тесла је конструисао 1887. године, а 8. маја 1888. године одобрени су му патенти за полифазни систем струја. Убрзо је пред Америчким друштвом електроинжењера демонстрирао рад електромотора на наизменичну струју. Исте године Тесла је разрађивао оно што ће постати познато под називом 'Теслин калем' и отпочео је рад у компанији Џорџа Вестингхауса. Важне резултате Тесла је остварио у својој лабораторији у Њујорку. Ту је приказао први пут флуоресцентну сијалицу, а размишљао је и у бежичном преносу снаге. Изабран је и за потпредседника Америчког институтта електроинжењера (ову дужност је обављао између 1892. и 1894. године).

Између 1893. и 1895. Тесла је истраживао наизменичну струју високих фреквенција. Испео је да произведе наизменичну струју напона од милион волти користећи се Теслином калемом. Проучавао је површински ефекат високих фреквенција у проводним материјалима, бевио се синхронизацијом електричних кола и резонаторима.

Велики успех Тесла је постигао у пролеће 1893. када је одржана Светска изложба у чикагу поводом 400 година открића Америке. Он је на њој, заједно са Вестингхаусом, демонстрирао свој систем производње, преношења и коришћења наизменичних струја. 'Рат струја“ између једносмерне и наизменичне струје, односно између Едисона и Тесле, тада је ушао у своју завршну фазу. Тесли је додељен велики број почасних доктората почев од 1906. године као и велики број државних и универзитетских одликовања и почасти.

Преминуо је у Њујорку 7. јануара 1943. године. Његову научну и техничку заоставштину чини 700 патената, лични предмети и архива од 160.000 докумената, планови, нацрти и лична библиотека. Значајан део Теслине заоставштине похрањен је у Музеју Николе Тесле у Београду.