Реља Попић

Реља Попић (рођен 1932. у Ресну) је физичар и универзитетски наставник.

Дипломирао је физику на Природно-математичком факултету у Београду 1954. Докторирао је 1960. године са дисертацијом „Хомогена теорија (д, п) и (д, н) реакција на ниским енергијама“.

Радио је у Институту „Борис Кидрич“ у Винчи између 1953. и 1972. године. Своју научну каријеру завршио је са звањем вишег научног сарадника. Изабран је за доцента на групи за физику ПМФ–а у Београду 1972. године. Ту је радио до 1976. године када је прешао на Институт за физику СР Србије.

Попоћ је обављао дужности председника Скупштине Универзитета као и неколико истакнутих функција у Савезу комуниста Југославије (секретар Конференције СКЈ на Природно–математичком факултету и био је члан Градског комитета).

Попић је предавао Физику И и Физику ИИ студентима физичке хемије, метеорологије и астрономије. На постдипломским студијама дуго је држао курсеве теоријске нуклеарне физике.

Централна област његовог научноистраживачког рада била је нуклеарна физика, посебно нуклеарне реакције на ниским енергијама. Из теоријске и експерименталне нуклеарне физике објавио је већи број научних радова.