Руђер Бошковић

Руђер Бошковић (1711-1787) био је истакнути дубровачки полимат који је постигао запажене резултате у већем броју области - математици, астрономији, геодезији, физици и филозофији. Бошковић се школовао у Дубровнику а потом у Риму, у престижним академским институцијама онога времена. Као студент теологије предавао је математику на Римском колеџу а током дужег времена био је на челу ове катедре.

У својој раној научној каријери велику пажњу посветио је питањима облика и величине Земље и проблемима који су проистицали из Њутнове теорије гравитације. Да би се позабавио проблемима повезаним са обликом и величином Земље уз теоријска истраживања бавио се и мерењем меридијанских положаја. Због тога му је папа Бенедикт XИВ поверио мисију да измери меридијанске степене између Рима и Риминија као и да изради географску карту Папске државе. Географска истраживања донела су Бошковићу и племићку титулу. Наиме, када је успешно разрешио погранични спор између Луке и Тосканског војводства, град-држава Лука га је прогласила за племића.

Бошковић је током боравка у Бечу написао своје знаменито дело Теорија природне филозофије где је изложио идеју свођења природних појава на један једини закон сила које постоје у природи. Како би дискутовао о својим научним гледиштима путовао је у већи број европских академских центара, попут Париза, Лондона, Варшаве, Павије и Рима. Спев О помрачинама Сунца и Месеца испеван на латинском језику посветио је Краљевском друштву у Лондону. члан овог друштва постао је 1761. године.

У својим математичким радовима Бошкобић је пажњу посветио бесконачно малим величинама, логаритмима негативних бројева, проблему тела максималне атракције и другим. У првом математичком раду који је написао увео је у сферну тригонометрију графичку методу за решавање троугла. Бошковић је извео четири основне једначине диференцијалне геометрије.

Важне резултате Бошковић је остварио у неколико области које су у његово доба биле познате као 'природна филозофија' - механици, оптици, астрономији и геодезији. Проучавао је кретање материјалне тачке, проблем тела највећег привлачења и проблем средишта гравитације. У оптици је познат по конструисању инструмената као што су призма са променљивим углом и кружни микрометар.

Оно због чега је Руђер Бошковић посебно интересантан историчарима науке је његово схватање атома као и научно-филозофске идеје које су сличне касније установљењим постулатима Ајнштајнове теорије релативности. Према Бошковићевој атомској теорији атом се своди на средишњу тачку око које се шире облаци привлачно-одбојних сила (Бошковићево поље). Од материјалних тачака се по овом моделу изграђују све веће честице и од њих веће масе; њих је Бошковић позвао честицама различитих редова (првог, другог, трећег...). Према Бошковићу, својства тих честица зависе од њихове унутрашње структуре. Ова идеја о повезаности својстава материје и њене унутрашње структуре даљу афирмацију је доживела тек у 19. веку.

Бошковићева критика Њутнове механике у истраживањима историје физике заузима доста контроверзније место. Независно од недоумица око тумачења Бошковићевих гледишта несумњиво је да се неки елементи његове критике Њутнове механике могу сматрати аналогним потоњим Ајнштајновим гледиштима попут начела релативности, идеја о промени димензија тела при преношењу тела с једног места у друго (што није покушавао квантитативно да одреди) и идеје о простору коју би имао четири димензије.