Стеван Марковић

Стеван Марковић (1860–1945) је био физичар, оснивач катедре за електротехнику на Универзитету у Београду и аутор првих књига из теоријске физике на српском језику. Поред важног педагошког рада неки од Марковићевих радова представљају прве истраживачке радове из физике написане на српском језику. Марковић је такође био први наставник на Великој школи у Београду који је студирао физику, али и први српски доктор физике који је по стицању овог звања радио у Србији.

Марковић је завршио Гимназију у Крагујевцу 1882. године. Студирао је потом на Природно-математичком факултету у Београду који је завршио 1886. Две године био је асистент Косте Алковића. Своју докторску дисертацију 'Експерименти о трењу између уља и ваздуха' одбранио је Бечу 1892. године. Реч је о једном од првих истраживачких радова из области физике неког српског аутора.

Велику прекретницу у Марковићевом стручном развоју одиграло је предавање које је Никола Тесла одржао у Београду 1892. године у Сали Велике школе. Тесла је београдској публици говорио о свом раду у области електротехнике и проналасцима. Марковић је инспирисан овим предавањем, отишао да се стручно усавршава у Лијеж, у Белгију, где је 1893. специјализовао електротехнику.

Наредне, 1894. године, постао је професор на Техничком факултету Велике школе у Београду. Предавао је Техничку физику са електротехником. Због тога је Марковић ангажован да буде оснивач Еелктротехничке катедре при Инжењерском одељењу Велике школе у Београду. Реч је о једној од раних катедри посвећеној изучавању електротехнике уопште у Европи, а четири године касније основана је и електроинжењерска лабораторија. Оснивање катедре, библиотеке и лабораторије три су важна догађаја у историји изучавања електротехнике у српској академској средини. У сва три обва подухвата, Стеван Марковић је имао великог удела.

Марковић је такође и аутор првих књига из теоријске физике на српском језику. Објавио је лекције из теоријске физике у два тома (први је објављен 1897, а други 1907). У конципирању свог дела Марковић се ослањао на радове свога професора Јожефа Штефана. Превео је и неколико значајних уџбеника из физике и електротехнике меду њима и 'Термодинамику са теоријом термичких машина' Е. Вица која је штампана у два тома 1904. године.

Важан Марковићев допринос у области техничке педагогије је и инсталација мотора система 'Дизел' од 10 коњских снага у подруму Капетан Мишиног здања у Београду. Коришћење ове техничке направе у универзитетској настави означило је почетак наставе из области мотора на београдској Великој школи и потоњем Универзитету.

Марковић је 38 година био универзитетски предавач. Пензионисан је 1932. године, а преминуо је 1945.