Витомир Павловић

Витомир Павловић (1897–1959) био је физичар и универзитетски наставник.

Павловић је рођен у Опланићима у Жичком срезу. Школовао се у Цветкама и Краљеву а гимназију је похађао у Француској. Студирао је на Филозофском факултету у Београду где је дипломирао 1924. године. Био је стипендиста француске владе 1926/27. академске године коју је провео на катедри физичара Котона, на Сорбони у Паризу. Докторирао је 1939. године са тезом „Теслине струје примењене у стробоскопији и кинематографији“ (у комисији за одбрану дисертације били су Милутин Миланковић, хемичар Миливој Лозанић и Сретен Шљивић). Павловић је од 1924. до 1946. био асистент за физику и у овом периоду је држао све експерименталне вежбе.

Павловић је био један од неколико универзитетских наставника и сарадника који су обнављали наставу физике после на Универзитету у Београду после Другог светског рата. Физички завод је тада био без просторија а лабораторије и библиотека уништени. Наставно особље чинили су професор Сретен Шљивић, асистент Витомир Павловић и лаборант Виктор Волк Лањевски. Рад се одбијао у згради Правног факултета где им је на располагању била једна слушаоница и неколико мањих просторија које су послужиле као лабораторије, радионице, библиотека и кабинет. Универзитетска настава физике одвијала се у овим условима све до 1949. године када је обновљена зграда Филозофског факултета.

Павловић је постао доцент 1946. а између 1951. и пензионисања 1959. био је ванредни професор. Предавао је „Осцилације и таласе“ и „Електронику“. На Катедри за физику први је оформио курсеве и практикуме из електронике. За потребе наставе превео је са француског уџбеник „Наизменичне струје“.

Павловић је објавио седам научних радова у којима се бавио применом Теслиних струја у стробоскопији и мешањем боја, а у осталим радовима бавио се и проблемима физичких мерења, од којих два имају карактер патената. Значајан је Павловићев рад на укључивање електронике у наставу физике на Универзитету у Београду. Био је један од учесника иницијативе из 1956. године чији је резултат био почетак рада првог електронског микроскопа у Србији –ЕЛМИ-Д2 фирме “Карл Цајс” (Царл Зеисс) из Јене.