Вјачеслав Жардецки

Вјачеслав Жардецки (1896–1962) је био руски физичар који је значајан део своје академске и научне каријере провео на Универзитету у Београду.

Рођен је у Одеси у Русији у породици пољског порекла. Школовао се у родном граду где је завршио Физичко–математички факултет као и специјализацију из астрофизике. Због грађанског рата Жардецки је напустио Русију 1920. године. По доласку у Београд постао је асистент у опсерваторији. Докторирао је у Београду 1923. са дисертацијом „О кретању чврстог тела на кривој линији“. Постао је доцент 1925. године. Жардецки од тада држи предавања из теоријске физике. Од 1943. предаје на Универзитету у Грацу а после Другог светског рата постаје професор геофизике на Колумбија универзитету.

Жардецки је оставио великог трага на развоју наставе теоријске физике на Београдског универзитету. Реорганизацијом наставе на београдског Филозофском факултету 1927. године теоријска физика, иако и даље изучавана у оквирима математике, постала је обавезни предмет за студенте физике. Жардецки, који је био предавач овог предмета, објавио је уџбенике Хидромеханика и Основи теоријске физике. Основи теоријске физике био је први потпуни курс теоријске физике у српској универзитетској уџбеничкој литератури. Жардецки је теоријску физику у овом уџбенику приказао као превасходно примењену математичку дисциплину која математичким језиком описује физичке појаве. Жардецки није био активан као истраживач на пољу теоријске физике. Из ове области објавио је свега два рада у домаћим часописима.

Главна поља његовог истраживачког интересовања били су хидромеханика, астрофизика и геофизика као и рационална механика. У области рационалне механике Жардецки се бавио различитим проблемима у механици система и чврстих тела а у хидромеханици механиком идеалних флуида, који се односе углавном на проблем еволуције Земље. У астрофизици и геофизици је проширио своја истраживања која се односе на еволуцију Земље. У малобројним радовима посвећеним теоријској физици разматрао је нека општа питања из ове области.

Жардецки је написао три монографије: Математичке истраге проблема еволуције Земље (1935), Теорија о облицима небеских тела (1958) и Еластични таласи у слојевитим медијима (са два коаутура, 1957). У њима је Жардецки си систематски испитивао ове проблеме са детаљном презентацијом и дискусијом добијених резултата бројних аутора. Међу његовим научним радовима најзначајнији су они из хидромеханике и астрофизике и геофизике у којима је у средишту пажње проблем еволуције Земље као небеског тела.