Владимир Варићак

Владимир Варићак (1865-1942) је био истакнути научник, физичар, математичар и педагог. Математику и физику је студирао на Свеучилишту у Загребу. Предавао је у гимназијама у Земуну, Бакру и Осијеку, Шумарској академији у Земуну а потом на Мудрословном факултету у Загребу. Варићаков рад је учинио загребачко Свеучилиште важним средиштем математичких истраживања у Европи између два светска рата. Значајан је и Варићаков педагошки рад а међу његовим студентима истичу се Милутин Миланковић и ђуро Курепа. Између 1909. и 1913. одржавао је кореспонденцију са Албертом Ајнштајном. Варићаково знање из области математике је било веома широко. Значајне резултате остварио је у теорији релативности и нееуклидској геометрији којима се увек враћао. Такође се истраживачки бавио радом Руђера Бошковића. Велики допринос Варићак је дао настави математике - написао је уџбенике за све разреде гимназије и радио је на модернизацији планова и програма из математике.

Варићак се школовао у Сиску и Петрињи а матурирао је у гимназији у Загребу 1883. године. Веома успешно је студирао математику и физику на Мудрословном факутлету. Са одличним успехом је дипломирао 1887. године. Докторирао је са тезом 'Теорија ножишта'. После гимназијског и рада на Шумској академији највећи део његове наставничке каријере везан је за Мудрословни факултет загребачког Свеучилишта. Ту је постао редовни професор 1902. године и предавао је све до смрти 1942.

Варићак је обављао низ важних функција у научним установама: био је члан ДМФ-а Хрватске, управник Математичког завода, председник научног већа факутлета, декан Факултета 1902, ректор Свеучилишта 1921/1922. године, члан ЈАЗУ-а од 1903, диписни члан САНУ од 1904. Међу признањима које је добијао за свој рад је и Награда Лобачевског из 1927. године.

Варићак је као гостујући предавач предавао нееуклидску геометрију Лобачевског на унверзитетским центрима широм Европе: у Атини, Бечу, Берлину, Варшави.

Кључно поље научног интересовања Владимира Варићака била је примена резултата нееуклидске геометрије на теорију релативности. Овим двема областима увек се враћао током каријере. Бавио се разним кривама и функцијама. о раду Руђера Бошковића написао је 17 радова на око 320 страница. Доказивао је да је физички простор негативне закривљености. Дао је значајан допринос у извођењу формуле за Доплеров ефекат.

Варићак је важио за изузетног предавача са којим су студенти лако и непосредно могли да отпочну конверзацију, потраже савет или помоћ. Под Варићаковим менторством је дипломирало више од 60 професора математике и физике. Варићак је радио на развијању хиперболичке реинтерпретације Ајнштајнове теорије релативности.

Варићак је по слому Краљевине Југославије 1941. године тешко поднео успостављање новог режима Независне Државе Хрватске и углавном се повукао из друштвеног живота. Преминуо је 17. јануара 1942. године у Загребу.