Звонко Марић
Звонко Марић (1931–2006) је био српски физичар и академик.
Рођен је у Бујановцу 1931. године. Школовао се у Лесковцу а студирао је на Природно–математичком факултету у Београду. Ту је дипломирао 1955. године. Докторирао је 1960. године са дисертацијом “Дисперзија светлости на атомским језгрима”.
По дипломирању запослио се на Институту за нуклеарне науке у Винчи где је радио у лабораторији за теоријску физику. На самом почетку своје научне каријере боравио је годину дана на специјализацији у Копенхагену, у Данској. Ту се бавио теоријом молекуларних модела. Марић је, по докторирању, постао руководилац лабораторије за теоријску физику.
Марић је са неколицином колега учествовао у организовању специјалистичких студија на Универзитету у Новом Саду. На Природно–математичком факултету у Београду предавао је курсеве на основним и постдипломским студијама. Као гостујући предавач и профессор по позиву предавао је на Институту за нуклеарну физику “Орсеј” у Француској. Марић је у неколико наврата боравио у Европском центру за нуклеарна истраживања ЦЕРН у Женеви и Институтут за нуклеарне науке у Дубни у Совјетском Савезу.
Области Марићевог научног рада биле су нуклеарна, атомска и молекуларна физика и проблем заснивања квантне механике и статистичке физике. У домаћим и страним научним часописима објавио је више публикација.
Постао је редовни члан Српске академије наука и уметности 1991. године.